Veoma nas raduje kada nam neko kaže da nam je dete slatko i pametno. Ta sreća u našem srcu je neopisiva i zato često odgovorimo da je pametno na nas. I niste pogrešile, odgovor je tačan! Mi i te kako utičemo na razvoj naših mališana igrom, ljubavlju i svakako onim čime hranimo našu decu.

Ono što naša deca jedu veoma je važno za razvoj njihovog mozga i mi kao roditelji imamo zadatak da im dajemo kvalitetnu i nutritivno vrednu hranu. To podrazumeva što više povrća, voća, žitarica od celog zrna, mesa, ali izbegavanje industrijske namirnice, veštačke zaslađivače, slatkiše, šećere i ostalo.

Majčino mleko je broj jedan za pravilan razvoj mozga bebe. Ono sadrži esencijalne masti, vitamine, minerale, antitela, kao i faktor rasta. Studije govore da i 3 meseca dojenja pozitivno utiče na bebin razvoj mozga.

Stručnjaci za dečju ishranu savetuju da se detetu omogući unos proteina, cinka, gvožđa, folata, određenih vitamina i polinezasićenih masnih kiselina.

Hajde da pogledamo koja je to super hrana za naše mališane!

 

Masna riba – losos

Losos sadrži dha masne kiseline koje su potrebne za rast i funkcionisanje mozga. Ove masne kiseline čine veći deo mozga, utiču na imunitet, kao i na ekspresiju gena u mozgu. Pored omega-3 masnih kiselina losos sadrži i cink, kao i vitamin D.

Zdrave masti utiču na razvoj vizuelnog sistema i na brzinu mozga.

 

Prženjem se uništavaju omega 3 masne kiseline, zato radije ribu spremajte na pari ili u rerni umotanu u pek papir.

 

Jaja

Jaja su izvor holina koji je jako važan nutrijent za mozak. On formira neurotransmiter acetilholin koji je bitan za pažnju i koncentraciju. Žumance je izvor vitamina A, biotina, a sadrži i riboflavin, kao i tiamin.

Meso

Meso je izvor cinka, gvožđa, kao i proteina. Bebi se prvo u ishranu sa 6+ meseci uvodi pileće meso, koje je bogato organskim gvožđem. Pileće meso je takođe bogato vitaminima B grupe.

Kada birate junetinu za dete, birajte nemasno meso. Bitno je naravno da je sveže i odličnog kvaliteta. Dobro je skuvajte i ponudite uz različito povrće za najbolje iskorišćavanje gvožđa.

Teletina ima veliki udeo visokokvalitetnih proteina. Uvrstite teletinu u meni vašeg malca, jer su benefiti ogromni. Obezbeđuje dobro razvijeni nervni sistem, prevenira lošu krvnu sliku i anemiju, obezbeđuje pravilni rast, obezbeđuje veću energiju i jak imunitet…

Jabuke i šljive sadrže kvercetin, antioksidands koji se bori protiv pada mentalnih sposobnosti.

Zeleno lisnato povrće sadrži folate koji ako se unose u ranoj dobi sprečavaju demenciju kasnije u životu.

Mlečni proizvodi (kiselo mleko, pavlaka, kajmak i puter) sadrže kalcijum i on čini važan deo električnog signalnog sistema u mozgu. Masniji mlečni proizvodi, koji sadrže više proteina mogu pomoći moždanim ćelijama za slanje i primanje informacija.

Orašasti plodovi i semenke sadrže proteine, korisne masnoće, vitamin E, cink , gvožđe i kao takvi utiču na raspoloženje i čuvaju nervni sistem .

Žitarice od celog zrna su izvor vlakana i B vitamina, što je jako važno za stvaranje neurotransmitera.

Mahunarke sadrže spororesurbujuće šećere, vlakna i B vitamine. Sočivo i ovas  u kombinaciji predstavlja idealna ručak za mališane.

Borovice su superhrana. Duboka plava boja potiče od pigmenta antocijanina, snažnog antioksidanta koji se bori protiv slobodnih radikala. Samo pola šolje borovnica sadrži istu količinu antioksidanta kao pet porcija pasulja, brokolija, šargarepe ili jabuka.

Borovnice sadrže veliku količinu polifenola, koji se suprotstavljaju starenju mozga.

Zašto deci ne treba davati industrijske slatkiše i šećere?

Dokazano je da  preteran i konstatan unos koncentrovanih ugljenih hidrata dovodi do prenadraženosti centralnog nervnog sistema, tako da deca koja preterano konzumiraju slatkiše, sklona slabijoj koncentraciji, promenama rapspoloženja, slabijem pamćenju itd.

Šećeri imaju sve karakteristike narkotika:

  1. Izazivaju zavisnost (receptori u mozgu za alkohol i šećere su isti)
  2. Narušavaju zdravlje – pokvareni zubi, gojaznost, dijabetes, alergije, auto/imuna oboljenja
  3. Progresija – jede se dok se sve ne pojede (retko ko može da kontroliše unos)
  4. Promene raspoloženja, smena agresije i depresije.

Britanski psiholog i nutricionista Patrik Holford je sproveo psihološku studiju na 322 000 britanskih školaraca. Podelio je decu u tri grupe, u jednoj su bili mališani koji nekontrolisano jedu slatkiše, u drugoj, deca kojoj su unos slatkiša kontrolisali roditelji, a u trećoj deca koja uopšte nisu jela slatko. Analize su pokazale razliku u koeficijentu inteligencije (u proseku 37 poena) na štetu dece koja su jela slatko svaki dan, u odnosu na onu decu koja nisu jela slatkiše.

Nadamo se da vas je ovaj tekst inspirisao i pružio vam neophodne informacije oko značaja i bitnosti pravilne ishrane za razvoj mozga, ali i celokupni razvoj naših mališana. Preuzmite raspored obroka sa našeg sajta i krenite da planirate zdrave obroke za pametne mališane!

Za više ovakvih saveta čitajte Moj prvi zalogaj, a mamama bebica koje nemaju inspiraciju koju kašicu da speme preporučujemo jednostavni mini kuvar za recepte kašica od 5+ do 12+ meseci Moja prva kašica.