U prvoj godini života naših mališana trudimo se da ishrana bude savršena. Biramo kvalitetne namirnice, organske proizvode, peremo detaljno, izbegavamo slatko. Međutim kada dete napuni godinu dana dolazimo u situaciju da izgovorimo: sada može sve da jede. Jeste tako, sa dvanest meseci skoro sve namirnice su uvedene ( osim
namirnica koje mogu izazvati gušenje i alergijske reakcije), ali sve češće se daju grickalice, slatkiši, kupovni sokovi. Zaista to treba izbegavati i ne postoji pravi mesec za uvođenje nutritivno siromašnih namirnica.

 

Nakon prvog rođendana pad apetita kod mališana je čest. Dete okreće glavu, prihvata par kašika pripremljenog obroka, ne želi da sedne za sto. Uprkos ovom ponašanju i povećenju aktivnosti postoji dobar razlog za to.

 

Rast u ovom periodu je usporen i potreba za većom količinom hrane je smanjena. Deca kada su pospana, uzbuđena, umorna jedu manje. Dete u drugoj godini pojede manje hrane nego krajem prve godine.

 

U drugoj i trećoj godini  deca u proseku godisnje dobijaju od 2 do 3 kg. i rastu od  5 do 7 cm. godišnje. Postoji razlika u rastu i povećanju telesne mase između dečaka i devojčica. Rastom sve većeg broja mlečnih zuba , razvoj strukture usta i neuromišićnih funkcija se povećava i zato deca počinju kao odrasli da žvaću i gutaju. Kordinacija pokreta ruku, šake, prstiju postaje sve bolja i deca su samostalnija kada je hranjenje u pitanju, a samim tim postaju i samopouzdanija. Plastična šolja kao i veseo pribor usrećuje mališane.

 

Roditelji se često brinu kada dete neće da jede, moramo reći da je to normalno. Želja za jednom vrstom hrane se razvije toliko da deca nešto novo, drugo odbijaju. Zato ponudite detetu više vrsta, neka samo odabere.

 

 

Roditelji su čest primer svom detetu i dete radi isto što i mama, tata, braća ili sestre. Moramo biti primer, zato uključite decu u ritual zajedničkog obroka i umesto vaše omiljene paste ipak pojedite potaž od karfila, verujte i vaše dete će poželeti takav ručak. Pretrpan tanjir može praviti problem, bolje sipati manje, pa dodati. Prijatna atmosfera, udobna stolica, adekvatan pribor i strpljenje najvažniji su kada se hrane mališani i naravno pažnja je jako važna. Ne budite ne strpljivi, deca sporije jedu od odraslih .

 

Pravilna ishrana roditelja se odražava i na dete. Preporuka je da se roditelji raznovrsno i pravilno hrane, da deci daju namirnice iz svih grupa ( voće, povrće, meso, riba, jaja, mlečni proizvodi, žitarice). Odabrati kvalitetnije, domaće, pravilno pripremati obroke, izbegavati prženo i pohovano u dubokoj masnoći.

 

Neretko dešava se da deca odbijaju meso zato što je tvrdo. Ponudite mu piletinu, ćuretinu ili ribu sitno iseckanu, mekanije meso radije prihvataju. Voće i povrće manje omiljeno ponuditi u vidu pirea. Ukoliko odbija hleb ponuditi kuvane žitarice, projice, integralne palačinke.

 

Ako dete stalno traži slatkiše poželjno je da ih uklonite iz kuće i da deci pravite domaće kolače, sladoled, sokove. Slatko kao nagrada nikako nije pametan potez.

 

Raspored obroka u jednom danu

Detetu treba ponuditi više obroka u toku dana. Hranu je poželjno ponuditi svakog dana u isto vreme. Doručak neka bude u prvih sat vremena posle buđenja, ostale obroke nuditi na 2 ,tri sata. Deca u ovom periodu imaju doručak, ručak, večeru, kao i užinu 1 i užinu 2.

Predložena količina hrane za dnevne potrebe:

Žitrice –  4 porcije

Povrće – 4 porcije

Voće – 4 porcije

Meso , riba, jaja, mahunarke – 1 porcija

Mlečni proizvodi – 2 porcije

Ulje – 2 do 5 kašika

Voda – 6 čaša

 

Autor teksta

Marija Stajić, nutricionista