Zdravo Nemajka! Reci nam nešto više o sebi, porodici, poslom kojim se baviš.

Imam 32 godine, iz Beograda sam, zaposlena sam kao korisnička podrška u jednoj britanskoj aviokompaniji, srećno udata, imam trogodišnjeg sina, i još jednog koji samo što nam nije stigao. I na sve to vodim blog Nemajka. 🙂

Kada i kako je nastala ideja o blogu Nemajka i zašto se baš tako zove?

Termin „nemajka“ u originalu označava ženu koja je loša majka, koja na neki način zlostavlja ili zapostavlja svoje dete. Čini mi se da je, zahvaljujući mom blogu, taj termin sad prihvaćen na malo šaljiviji način, ironično, što je i bila namera.
Naime, imam grupnu prepisku sa veoma dragim prijateljicama koje su takođe majke, i od kako smo napravile taj grupni čet, šalimo se da smo nemajke svaki put kad neka uradi nešto što nije po ovim našim, balkanskim standardima; kao, na primer, da uskraćujemo svojim bebama slatkiše ili keks i mleko sa 3 meseca, ili izađemo na kafu sa drugaricama, a ostavimo bebu kod kuće s ocem. Sve moje prijateljice i ja smo u nekom trenutku doživele da budemo prozvane ili ismejane zbog svojih roditeljskih odluka.. bilo da je to ishrana, način vaspitanja, ponašanje u saobraćaju („Šta će ti to autosedište?“), i tako dalje. Shvatile smo da odudaramo od onih majki a la „šta preteruješ, neće ništa da mu fali“ te smo tako postale nemajke, jer eto, „maltretiramo“ svoju decu svojim roditeljskim izborima.

Nekako je sve počelo od tih komentara, a onda sam, uz njihov blagoslov, napravila i blog, i krenula da pišem o temama koje me inspirišu i o kojima imam šta da kažem.

Recimo da se nemajčizmom borim protiv balkanskih stereotipa o prosečnoj majci sa ovih prostora, majci koja ne želi da se edukuje, evoluira, već gaji decu na osnovu saveta koji niti su stručni, niti bezbedni po decu.

 

 

Kako biraš teme za blog i koliko vremena mu dnevno posvećuješ?

Imam problem da ne mogu da sednem svaki dan za računar i napišem tekst. To, jednostavno, mora da dođe kao inspiracija. Ne umem da pišem na silu, a kada imam šta da kažem, tekst napišem za dvadesetak minuta. Dešava se da po tri meseca ne napišem apsolutno ništa, a onda za 7 dana – 7 novih tekstova.
Teme biram na osnovu onoga što je aktuelno u mom životu ili životu mojih prijateljica. Mnogo tekstova sam napisala baš zahvaljujući njima, kada smo o nečemu diskutovale, i hvala im kao nepresušnom izvoru inspiracije. ♥
Pravljenje postera je na istom principu – pravim ih ukoliko sam inspirisana, ili citiram neku prijateljicu, ili, moram priznati – da sam neke prevela i s Pinteresta – one u kojima sam pronašla sebe ili svoje drugarice, naravno.

Iako iza sajta stoji samo jedna osoba, zapravo je tu jedna malo veća ekipa koju puno volim i bez kojih mislim da bi mi ovo zanimanje zvano majčinstvo išlo daleko teže,a Nemajka bi bila jedna dosadna blogerka bez inspiracije.

Za koje stvari kažeš „eh da je ovo postojalo kad sam ja bila mala“?

Hiljadu puta sam rekla kako u naše vreme ovakvih igračaka nije bilo (imala su ih uglavnom samo imućnija deca), nije bilo toliko pristupačno kao danas (mada smatram da su neke prodavnice i dalje baš bezobrazno skupe), i ko je imao nekoga u inostranstvu da mu donese, bio je srećnik. Tako je i sa odećom.

Šta misliš o našem novom proizvodu #Njamilici?

Mislim da je Njamilica fenomenalna stvar, i drago mi je što ću imati nešto tako za drugo dete.  Super je praktično, daleko lakše od nošenja teglica i kašičica, jer sam sa sinom tako radila kad negde idemo. Šta reći osim – hvala vam na tom malom i sjajnom izumu.

Šta volite da klopate u parku, na plaži ili na izletu?

Kada je bio mali, naša standardna užina kad smo napolju je bila banana; bilo mi je najpraktičnije da je nosim. Sad, kad je već veći, pored banane to može biti i sladoled ili neki keksić, mada se zaista i dalje trudim da ne jede previše slatkog; slatkiše i dalje doživljavam kao nešto što bi trebalo da bude povremena poslastica, a ne svakodnevni obrok, ukoliko nije nešto iz domaće radinosti.

Od koga si dobila najbolji savet vezano za roditeljstvo i čemu te je sve roditeljstvo naučilo?

Jedan od najboljih saveta je savet moje majke – da ne držim dete pod staklenim zvonom; što će reći, da ga pustim da se isprlja, da ne dezinfikujem sve oko njega, jer mu time samo činim medveđu uslugu. Ali, da ne bude da sam izdvojila samo taj jedan, pored majke, dosta toga sam pokupila i od iskusnijih mama – mnogo lepih i dobrih saveta, konstruktivnih, korisnih. Takođe, godinama sam, tokom studija a i kasnije, bila dadilja/bebisiterka, tako da sam u majčinske vode uplovila donekle pripremljena, i već sam otprilike i znala kakva majka želim da budem, i na koji način ću odgajati svoju decu.

Kako se pripremaš da drugo dete, i kako pripremaš malca na dolazak novog člana porodice?

Kada razmislim o dolasku bebe i drugog deteta u kuću, prilično sam smirena i opuštena. Videćemo kako će biti kada beba stvarno i dođe!
Sa sinom razgovaram i pričam mu o bebi od kako smo saznali da sam trudna; često mu pokazujem i fotografije novorođenčadi, i objašnjavam da će takav jedan mali slatki stvor uskoro živeti s nama. Pokazivala sam mu i snimke dojenja na Jutjubu, da se ne bi zbunio kad budem hranila bebu. On je već veliki pa mislim da je daleko lakše spremiti ga od mlađeg deteta. Bitna je samo priča, priča, priča… i da se detetu da do znanja da je on veoma bitan u celom tom procesu.

Govorim mu da će on biti stariji brat, da će to biti naša beba, i mislim da je sad već sasvim lepo pripremljen.

Pored toga, pre određenog vremena smo mu kupili novu guralicu koju obožava, i rekli mu da je to poklon od bebe. On je, naravno, oduševljen. Planiram i da iz porodilišta dođem s poklonom, što možda i deluje kao neki mito, ali eto – upalilo je sa mnom i sa mojim mlađim bratom. Ljubomore nije bilo.
Smatram da je bitno da naglašavamo detetu da je ono i dalje veoma bitno, iako je činjenica da će u nekim trenucima biti i te kako zapostavljeno, kao i što će beba često puta biti na neki način zapostavljana, jer nije prvo dete tu kući.
Ovih dana i sam od sebe govori kako će mama da rodi bebu, izgleda da je i on shvatio da je kraj trudnoće blizu. 😊

Koje vam je omiljeno porodično jelo?

Surpug i ja smo svaštojedi, nismo probirljivi i stvarno volimo da jedemo baš sve. Sin je već probirljiv, i s njim se borim od početka. Sada već uspevam da mu objasnim zašto je bitno da nešto pojede, i osećam se kao pobednik kada pojede brokoli ili nešto slično. Prvo jelo koje mi pada na pamet, a da ga svo troje obožavamo, je moj goveđi gulaš sa integralnom testetninom.

Ispričaj nam neku porodičnu anegdotu.

Uh, zaista ih je mnogo. Moj sin obožava automobile, opsednut je, i zna skoro sve brendove automobila koji kod nas postoje. Par puta se desilo da ispravi tatu kada na ulici vide neki automobil, što zaista deluje smešno i simpatično. Njegova ljubav prema automobilima je tolika da je ujutru pre nas primetio da su nam na parkingu ukrali ratkapne. Toliko se žalio da smo morali da uzmemo nove, iako će nam ih opet uskoro ukrasti, samo je pitanje vremena. Ali, sve za ljubav.

 

Fotografije: @littlesoulsbysonja