• Zdravo Ivana! Reci nam nešto više o sebi, svojoj porodici, i nešto vise o Bebinjamnjam blogu.

Zdravo drugari 🙂 Online zajednica me zna kao Ivanu, Uroševu mamu i tvorca aplikacije, instagram naloga i bloga Bebinjamnjam. Pored toga sam i inženjer informacionih sistema i veliki obožavalac interneta. Ako ćemo o porodici, sa mnom i Ukijem je i tata Boris, za koga je verovatno pošteno da kažem da je velikim delom učestvovao u kreiranju aplikacije 🙂 Kao tim smo složni i u kreiranju i u konzumiranju obroka.

Blog je nastao kao posledica prethodno pokrenute aplikacije i instagram profila, a sve u želji da sebi i drugim mamama olakšam život i da na jednom mestu imaju bazu recepata za pripremu jela svojim mališanima. Sa nama raste i blog, pa su recepti sada vrlo primenjlivi i za odrasle koji žele da se hrane zdravo.

 

  • Koji period u majčinstvu je za tebe bio najizazovniji?

Majčinstvo je, čini mi se, izazov za ceo život.

Pogotovo kada se prvi put susretnete sa tom ulogom. Da li sam mu dovoljno dobra, pametna, brižna, zabavna, saosećajna i još mnogo sličnih pitanja ću verovatno sebi postavljati zauvek.

 

  • Znamo da si veliki zagovornik zdrave i domaće hrane , da li si imala neke izazove sa komentarima okoline?

Kao i svi koji su zagovornici bilo čega i mi zagovornici domaće i zdrave hrane imamo one koji se sa nama ne slažu. Nekima je to čudno, neki misle da nema poentu, da je zdrav način ishrane preterivanje, ali moja ideja zaista nije bila da bilo koga ubeđujem u bilo šta, već da za svoje dete dam sve najbolje od sebe, a usput, ako mogu, pomognem i onima koji misle slično i imaju istu želju. Mame mi stalno pišu kako sam im olakšala već dovoljno stresan “mameći” život i stvarno, svaki taj lajk, komentar i saznanje da samo jedna bebica jede zdravo zbog mene mi svaki put ulepša dan i nabaci osmeh na lice. Isto je i sa rodbinom i prijateljima – iščuđavanja me ne dotiču, ali njih je baš malo i više ih je bilo na samom početku.

 

 

  • Da li je Uroš ponekad mali izbirljivac i kako izlaziš na kraj sa tim? Da li imaš neku specijalnu tehniku?

Za divno čudo Uki uopšte nije izbirljivac, čak voli da jede mnogo više namirnica i jela od mene, pogotovo kad je u pitanju povrće 😀 Desi se da nešto nekad neće i ne forsiram ga. Od specijalnih tehnika koristim samo onu “Ješće kad bude gladan” 😀

 

  • S obzirom da naš vodič – Moj prvi zalogaj ne čine samo recepti već u njemu postoji i pregršt drugih saveta, koji je tebi deo najkorisniji?

Najviše su mi pomogle informacije o tome koje su namirnice izvori kojih vitamina i minerala, saveti psihologa, kako čuvati i zamrzavati hranu, vrlo važne informacije o kravljem mleku, ali i šećeru u ishrani beba i dece… Knjizi se često vratim za inspiraciju i uvek naiđem na nešto što prethodni put nisam skroz prostudirala.

 

  • Da li ti Uroš pomaže u pripremanju obroka? Koliko vremena kao porodica provodite u kuhinji?

Uroš nekad pomaže, a nekad odmaže, ali skoro uvek je na pultu sa mnom još od kad je sa 6 meseci počeo da sedi. Zajedno peremo, mešamo, prosipamo, mesimo. To je zabavno za svako dete i tu je puno prostora i za igru i za učenje. Kad pravimo neka jela već mi govori: “Sad mama dodaj brašno, pa ubaci kokos…”. Veselje zagarantovano.

 

  • Da li danas u roditeljstvu postoji nešto što je još uvek tabu i kakav je tvoj stav o tome?

 

Svako vreme nosi neke svoje tabu teme, a ljudi kao ljudi (da ne kažem roditelji kao ljudi :D) su skloni da osuđuju jedni druge. Ne volim da se bavim time i za svoje dete radim onako kako smatram da je najbolje, bez obzira da li se to nekom drugom dopada ili ne, isto kao što poštujem i smatram da svako radi od srca za nekog svog.

  • Koji vam je omiljeni porodični zdravi slatkiš?

 

Sve te kuglice sa orašastim plodovima i suvim voćem za koje nije ni potreban recept nego se prave po principu šta imam od sastojaka to i ubacim. Podrazumeva se da se prave za 5 minuta, naravno. U ovim vrelim danima tu je i domaći voćni sladoled, ali i čuveni ovseni keksići prilagodljivi uzrastima dece i nas koji bismo opet rado bili deca :).

 

  • Da li uspevaš da imaš vremena samo za sebe i kako voliš da ga provodiš?

Imamo sreću da imamo pomoć baka i deka koji uskaču kada treba i sa kojima Uki obožava da provodi vreme, tako da i mama ima vremena za sebe, šetnju, poneku kafu sa drugaricom i druge stvari koje bi svaka mama s vremena na vreme trebalo sebi da priušti.

 

  • Koja je najveća lekcija koju su naučila od svoj deteta, a koji savet ti je najviše značio u njegovom odgajanju?

Uroš me svakodnevno podseća da treba biti onako dečije srećan bez posebnog razloga, ali i da kada nešto jako želiš to možeš i da ostvariš. Kada smo pre nekoliko meseci bili na Zlatiboru molio me je da idemo u Dino park. Pošto smo mi odrasli imali neki drugi plan rekla sam mu da ne možemo taj dan, a on me je samo pogledao i slegao ramenima uz rečenicu: “Mama, ako želim da vidim dinosauruse, videću dinosauruse”. I stvarno ih je na kraju i video.

  • I za kraj podeli sa nama neke smešne trenutke koje ti je malac priredio.

 

Pošto je skoro bio Dan zaštite životne sredine setili smo se jedne situacije koja se desila kad je Uki počeo da govori nekoliko reči. Stalno je pokazivao na đubre pored kanti, papire, flaše i slično, a ja sam mu uvek govorila kako to nije lepo, da đubre treba da bude u kanti i da samo nevaljali ljudi bacaju đubre pored kante. Jednog dana je bio sa dedom u šetnji dok je neki čovek bacao đubre i kesa mu je pukla i prosula se pored, a on se otrgao dedi iz ruke, otrčao do čoveka i počeo da viče ne njega iz sveg glasa: “Nevaljali ljudi, nevaljali ljudi bacaju đubre, nevaljaliiii”. Dedi je bilo malo neprijatno, ali Uki je svakako ispravno postupio, djubre se ne baca pored kante :)) Svakog dana prisustvujemo komičnim predstavama našeg malca, a najveće bisere pišem za zagarantovan smeh i u nekim budućim danima.