Reci nam nešto više o sebi, šta te pokreće i inspiriše svakodnevno?

 

Moje ime je Milena i ja sam Mama iz magareće klupe. Mama sam dve devojčice (4 i 8  godina) i dva dečaka (2 i 6 godina) a za malo više od mesec dana biću mama i treće devojčice. Žena druga iz gimnazije, što dok je ista trajala nikad ne bih pomislila da će se desiti. Inženjer sam u menadžmentu, ali nikad prežaljeno mi je što sam apsolvent medicine.

Pokreće me kofein. Šalim se,… skoro da ne. Pokreće me optimizam (od onih sam kojima je čaša uvek polupuna – valjda mi takav horoskop), a inspiriše potreba za preživljavanjem još jednog dana (trudna sa petim, sećate se?)

 

novi sad 21.07.2016 blic zena u srcu zene Milena kostic Introventna majka foto Robert Getel

 

Volele bismo da znamo više o tvom poslu i volonterskom radu?

 

Pored toga što sam autor bloga Mama iz magareće klupe, često pišem i za neke druge portale. Teme su – pogodite šta – o roditeljstvu. Pored toga, volontiranje i aktivizam su sastavni deo mog života. Držim radionice o dojenju u okviru Udruženja “Roditelj”, učestvujem u obukama roditelja o korišćenju dečjih autosedišta pri Kancelariji za dečija autosedišta, sudelujem u radu Udruženja “Mame Novosađanke”. U okviru ovoga potonjeg, jedna sam od organizatorki manifestacija čiji je cilj da se poboljša položaj mama, poveća vrednovanje te uloge i umreže mame koje započinju preduzetnički put. A pored svega ovoga.često i “svaštarim” organizovanjem različitih radionica za roditelje i decu, predavanja itd.

 

Da li danas u roditeljstvu postoji nešto što je još uvek tabu i kakav je tvoj stav o tome?

 

Kao mama velike porodice, osvrnula bih se pre svega na tabu koji prati te porodice kad se opredele na treće (i, ne daj Bože, još koje) dete. Nekako je društveno prihvatljivije da imaš jedno ili eventualno dvoje dece, a ako se opredeliš na više, odmah si na udaru procene i ocene tvog socijalnog porekla – da li to radiš zbog finansijske koristi, da li već imaš previše finansija kad to radiš itd. Ako te ne svrstaju tu, onda ili vijaš određeni pol, ili ne znaš šta je kontracepcija (i ne ustežu se da te pitaju o tome).

Volela bih kad bi svest okoline postala malo osetljivija na ove porodice i prihvatila da ima nas koji jednostavno želimo više dece, zbog nas, zbog njih, a ne zbog nekog ili nečeg sa strane. To je jedan od razloga zašto započinjem ciklus druženja roditelja ovih porodica, zarad razmene iskustava ali i pružanja međusobne podrške.

 

Kako izgleda vaš porodični dan? Koje momente želiš da zamrzneš u sećanju?

 

Prvo bih morala da kažem da ova dva pitanja često potiru jedno drugo kad je naš uobičajeno dan u pitanju. Jer sa četvoro dece ispod 8 godina često bude brdo nepredviđenih situacija koje definitivno ne želiš da zamrzneš u sećanju. Ali, Marfi, znate i sami. I tada gunđam “šta mi je sve ovo trebalo?”, ali onda me kupe kad vidim kako se grle, jedno drugom pomažu, ma urade bilo šta što mi ukaže da rastu prebrzo.

Sam dan kao dan je, kako ja to volim da kažem, kao u kasarni. Dinamika porodia sa više dece je posebna i neminovno se menja – svako zna koje mu je kad zaduženje, šta radi/ne radii  to ide kao na traci.

Od velikog značaja je da su oba roditelja podjednako uključena i raspoređenih obaveza, inače to ne može da funkcioniše. A lično sam imala sreće da baš takvog partnera imam (i uvek kažem da nije takav ne bi ni imali toliko dece).

Ujutru posle sređivanja sebe, budimo klince i naizmenično pomažemo u oblačenju i nadzoru u kupatilu. Onda muž vodi mlađih troje u vrtiće i odlazi na posao, a ja, u zavisnosti od smene u školi, ili đaka nam prvaka odevem u školu ili spremamo doručak i pomažem oko domaćeg. Svaki slobodni trenutak koristim da odradim obaveze, što ne bih mogla bez gomile spiskova i stik papirića. Posle podne ne znam kako prođe, sve je oko klinaca, i ponekad imam osećaj da mi je dan počeo tek kad odu na spavanje.

 

Čiji su te saveti najviše bodrili od kad si postala mama do danas? Koji bi izdvojila?

 

Ne bih znala da izdvojim neki posebno jer sam od onih kojima treba vreme da svare tuđe savete, izdvoje šta im paše i to usvoje za dalje.

A kad bih trebala nekome da pružim neki savet o roditljstvu, svelo bi se na sledeće: “Sami sebi smo veći kritičari nego što su nam deca.”. Prihvatite da vam deca ne zameraju često toliko koliko vi mislite da grešite.

 

Koliko vremena provodiš u kuhinji i da li uživaš u tome?

 

Kuhinju i kuvanje doživljavam kao izazov i najteže mi je što često zahteva rutinu i stalnost. Volela bih da imam slobodu da spremam obroke kad želim i šta želim, i entuzijazam se drži kad god naletim na nešto novo što bih da probam. Međutim, imati decu znači i da fleksibilnost ne može da postoji što se tiče stalnosti, te često i nije uživanje. Mislim, deca moraju nešto da jedu. Muž je istih stavova kao ja, te ima sreće da se u ovome često smenjujemo, bar za doručak i večeru koju on preuzima.

 

Picture_20161203_001934613

 

Kako izgleda samo tvoje vreme?

 

Najradije bih napisala “ha, ha, ha” jer svoje vreme nemam ni za toalet često, a kamoli nešto više. Al’ opet, uspem ponekad da ukradem trenutke. Iako je to obično na uštrb sna. Čitanje knjiga je zadovoljstvo broj 1, ali nekad se zadovoljim i običnim ljubićima i gledanjem detektivskih serija.

 

Zašto voliš mart?

 

Kako ga ne voleti? Proleće, buđenje, ta neka posebna energija, atmosfera koja se oseti u vazduhu… Više šetnji, više druženja, pripreme za prvi aprilski rođus, pripreme za dolazak novog člana porodice. Ovaj mart obećava.

 

20170628_161545

 

Da li pratiš Moj prvi zalogaj i koji naš savet ti je pomogao kad je ishrana u pitanju?

 

Mislim da je MPZ jednostavno već previše zvučno ime da ne bih znala za njega. Pratim odavno, a posle prilike da ga pročitam, planiram i da bude sastavni deo odrastanja nove bebe. Prvo sam, naravno, proverila smernice vezano za dojenje (baš iznenađujuće, zar ne?).

Ono što me je posebno dojmilo je što postoji deo vezan o ishrani dece sa dijabetesom i rizikom za isti, obzirom da su naša deca u tom riziku zbog porodične anamneze. Nadam se da će biti i više literature koja se bavi tim pitanjem.

 

Znamo da si predsednica Udruženja Mame Novosađanke i savetnica za dojenje i sigurne smo da u tome posebno uživaš. Koje svoje iskustvo smatraš najvrednijim i rado ga deliš?

 

Iskustvo koje rado delim nema veze ni sa jednim od stvari koje radim, već sa ulogom mame. Naime, kad čuju koliko imam dece, najčešće mi uzvrate da on/ona/oni ne mogu da izađu na kraj ni sa jednim ili dvoje. I volim tada da podelim sa drugima da mi je najteže bilo sa dvoje, da mesecima nisam mogla da dođem sebi, da sam samo vikala i nervirala se. Dok nisam saznala za grupu podrške za mame koju je okupljala psiholog našeg vrtića. I gde sam kroz te susrete i razgovore shvatila jedno, a to je da nikad nećete biti savršena mama i da ćete u tom pokušaju lako sagoreti; da je bitno shvatiti da postojite i Vi, niste samo mama, ćerka, suprugam sestra itd. I kad promenite perspektivu i opustite se, (skoro) sve ide lakše.

 

I za kraj, nastavi rečenicu da se malo smejemo: znaš da imaš malce u kući kada…

 

Ne postoji deo stana da ne izvučeš ili nagaziš na neku igračku; u torbi imaš napola pojedenu čokoladicu koja je ubrljala novčanik, kartice, papire; uvek je bar 1 zid u stanu iškraban; inhalator je deo dekoracije sobe.