Kako sprečiti opstipaciju u trudnoći?

 

Opstipacija predstavlja veliki problem trudnicama. Lenja creva su često glavni krivci za to, savet je da imate fizičku aktivnost, jer ukoliko ste vi aktivni biće i vaša creva. U ishranu je neophodno unositi dosta tečnosti i dijetnih vlakana.

Sirovo voće i povrće sadrži dosta dijetnih vlakana – isto kao i mahunarke, celo zrno žitarica, mekinje,  boranija, kupus, brokoli, šargarepa, suvo  voće, paprika, krastavac, jabuka. Pomorandza sadrži limunsku kiselinu koja je prirodan laksativ –a mleveni lan potopljen u vodu ili sok od kuvanih šljiva mogu mnogo da pomognu u rešavanju problema.

Kako sprečiti gorušicu u trudnoći?

 

Osećaj žarenja i bola u grudima izazvan gorušicom sve češće se sreće kao veliki problem u trudnoći. Nije dovoljno popiti tabletu protiv gorušiće, već je veoma važno korigovati ishranu. Bitno je  šta jedemo i kako kombinujemo hranu.

Hrana, kao što su mleko, kafa,  pivo, lisnato testo, belo pecivo – mogu dovesti do povećanja kiselosti želudačnih sokova. Agrumi, paradajz i jaki začini mogu doći u dodir sa već oštećenim želucem i mogu dovesti do pogoršanja postojećeg stanja. Masna hrana, pržena i pohovana hrana, hamburgeri, mogu da povećaju mogućnost stvaranja gorušice.

Upotreba industrijski prerađene hrane, slatkiša, pekare, brze hrane, dovodi do kišeljenja tela. Kod gastritisa je veoma važno kombinovati hranu i prednost dati baznoj hrani, da bi se sprečilo kišeljenje tela.

Čajevi od kamilice, đumbira, belog sleza, divlje mirođije, samostalno ili u sinergiji imaju umirujući efekat kod gorušice. Sok od aloe vere umiruje iziritirani želudac.

aloe-vera-sok

Borba protiv povišenog šećera u trudnoći

 

Povišen šećer u trudnoći je sve češća pojava. Ukoliko hormon insulin ne obavlja svoj posao kako treba i ne spušta šećer u krvi na pravi način, dolazi do povećanja šećera u krvi. Ishrana igra glavnu ulogu  i potrebno je izbegavati hranu koja naglo podiže šećer u krvi – odnosno izbegavati namirnice sa viskim glikemijskim indeksom (GI).

Voće koje je sočno i dosta slatko – krompir, kuvan celer, kuvana šargarepa, cvekla – naglo podižu glukozu u krvi. Slatkiši, belo brašno, peciva takođe imaju veliki GI.

S druge strane, namirnice sa vlaknima spuštaju šećer, a mineral hrom snižava nivo glukoze. Hrom se može naći u brokoliju, pečurkama, integralnim žitaricama, koštunjavim plodovima.

Veza između hrane i stresa u trudnoći

 

Mada se dete još nije rodilo majka se brine da ono bude zdravo, pa sa željom da beba bude zdrava, raste i želja za hranom. Jasno je da je trudnoća nešto najlepše što žena može da doživi, ali isto tako zahteva i veliku odgovornost. Sve ovo je stresno.

Stres može dovesti do disbalansa u ishrani. Kod osoba pod stresom dolazi do sindroma noćnog jedenja –tj. manjeg jutarnjeg apetita, a većeg prejedanja noću.

Kada smo pod stresom telo oslobađa hormon koji se naziva kortizol. Dokazano je da ukoliko se oslobodi kortizol u krvni sistem, postajemo manje osetljivi na leptin, hormon koji mozgu poručuje da  smo siti. Kada se to dogodi, onda jedemo više šećera. Dolazi do usporenja metabolizma i do većeg unosa praznih kalorija.

Stres takođe može dovesti do insulinske otpornosti i samim tim dolazi do gomilanja masti. Dolazi do gubitka mišićne mase, a visceralne (stomačne) masti se uvećavaju – pa telo dobija oblik jabuke usled gomilanja sala oko stomaka.

Umor, razdražljivost i depresija u korelaciji sa intolerancijom na hranu.

Jasno je da su žene u trudnoći senzitivne. Promene raspoloženja su česte – ali depresivno stanje koje se prevede u razdražljivost, kao i umor uz pospanost, mogu da se povežu i sa odabirom namirnica. Često možete čuti da je intolerancija na hranu uzročnik promenljivog raspoloženja, pa hajde da vidimo šta je to intolerancija na hranu.

Na početku treba reći da nije reč o klasičnim alergijama, nego o  tegobama koje izaziva hrana. Ove tegobe su individualne, što znači da različita vrsta hrane, različito deluje na svakog pojedinca. Ova vrsta reakcije je nepodnošenje ili osetljivost na hranu, sa produženim dejstvom.

Ne mora doći do tipičnog odgovora imunološkog sistema, kao kod klasičnih alergija. Do reakcije ne mora doći ni nekoliko sati, ili se promene ispoljavaju tek nakon većeg unosa „netolerantne“ hrane. Ukoliko primetimo da određena hrana pravi smetnje, neophodno je istu na neko vreme isključiti.

Kako da proverim?

 

Najbolje je testirati se na sledeći način. Sedam dana intenzivno koristiti namirnice za koje verujemo da nam prave problem, zatim  sledećih sedam dana isključiti takvu vrstu hrane, pa nakon toga ponovo lagano uvoditi namirnice za koje smatramo da nam ne prijaju. Ukoliko posle ovakvog testa hrana koju koristimo deluje loše na nas, poželjno bi bilo da je na dalje isključimo iz svakodnevne upotrebe.