Izvod iz intervjua sa sajta Detinjarije.com.

Za početak, mnogi roditelji imaju dilemu – treba li dete da jede pre odlaska u školu ili je veliki odmor oko 9.30 pogodno vreme za prvi obrok?

Doručak je najvažniji obrok u toku dana za sve osobe bez obzira na starosnu dob, zdravstveno stanje i pol, te kao takav – najbolje je da bude pre bilo kakve aktivnosti, uključujući i nastavu. Iz našeg iskustva, poznato je da ukoliko đaci ne doručkuju pre odlaska u školu, vreme odmora ili uopšte ne iskorišćavaju za užinu-doručak ili jedu kvantitavno ili kvalitetno nedovoljno. Doručak predstavlja nezamenljiv obrok koji nikako ne bi smeo da se preskače, dok, recimo, izostavljanje večere iz dnevnog obroka nema toliko negativnih posledica:

“Važnost doručka ogleda se u tome da on predstavlja osnovu za pravilan rast, razvoj organizma, normalnu motoričku aktivnost, održavanje dobrog zdravstvenog stanja. Doručak može da bude vrlo jednostavan, tipa sendvič (od nekog integralnog hleba) uz suhomesnati proizvod (pileća ili ćureća prsa) i po želji neki mlečni proizvod (najbolje kefir ili kiselo mleko), tako da se roditelji mogu pobrinuti da nauče decu da sama spremaju doručak. Zdrava užina može da izgleda i ovako: orašasti plodovi – bademi, lešnici, indijski – brazilski orah… ili neko voće – najbolje sveže sezonsko. Slatkiši, slane grickalice, sokovi (narocito gazirani), pekarski proizvodi od belog lisnatog testa. Na žalost, iz iskustva s našim mladim pacijentima, doznajemo da su upravo slatkiši, grickalice, peciva i sendviči od belog hleba ono što se najčešće jede na školskom odmoru”.

POGUBNO PRESKAKANJE DORUČKA

Šta je onda zapravo đačka užina – da li je to doručak ili međuobrok? Ako dete doručkuje kod kuće, da li uopšte treba da ima još jedan obrok u školi između doručka i ručka?

Đačka užina bi trebalo da predstavlja dodatni obrok – međuobrok za osobe kojima je potreban pojačan unos, na prvom mestu energetskih a zatim i gradivnih i zaštitnih materija usled veće psihofizičke i hormonske aktivnosti. Ukoliko deca u školi ostaju pet ili više sati, preporučuje on, veoma je značajno da u tom slučaju bude uvršten jos jedan dodatni obrok – užina, kako bi se metabolička aktivnost dece održavala u normali.

Vreme za doručak

Doručak treba da bude raznovrstan, mora da sadrži i ugljene hidrate (najbolji izbor su žitarice), masti (mlečne ili biljne masnoće) kao i proteine (biljnog i/ili životinjskog porekla). Primer: jaja pržena na svinjskoj masti, kiselo mleko i ražena kifla. Količina hrane za doručak treba da je dovoljna da se postigne sitost. Pritom treba voditi računa da su energetske potrebe različite od osobe do osobe, što znači da ista količina hrane ne mora biti dovoljna za decu istog uzrasta. Ovo je najčešći nedostatak kolektivne ishrane u vrtićima i dnevnom boravku.

Ipak, mnoga deca preskaču doručak. Kako to utiče na njihov metabolizam i zdravlje?

Ukoliko bilo koja osoba a naročito deca preskaču doručak, njihov organizam ima tzv “negativni energetski bilans” te dolazi do pojačane razgradnje proteina u energetske svrhe, a krajnja posledica je smanjenje mišićne mase, porast mase masnog tkiva, metabolički stres, pa i niži imunitet.

Šta je sa užinom đaka koji su u školi u drugoj smeni, a koji su ručali pre odlaska u školu (oko 13h) – da li i šta bi trebalo da užinaju?

Ako se radi o manjem detetu – ono može da ima 2 užine, nezavisno o smeni. Starija deca trebaju da imaju užinu kada su u školi – prva smena između doručka i ručka, druga smena između ručka i večere. Užina treba da je ili sveze ili jezgrasto voće. Glavni princip je da se deca odviknu od unosa slatkiša i grickalica, kao i sokova.

GRICKANJE ISCRPLJUJE PANKREAS

GRICKANJE ISCRPLJUJE PANKREAS

Koliko je loša navika današnje dece da svaki čas nešto moraju da grickaju? Mnogi učitelji se žale da deca više nisu u stanju da sačekaju ni odmore, već da grickaju i u toku časova?

Problem kod ovakve dece neadekvatan izbor/unos hrane u glavnim obrocima. “To znači da često ne jedu dovoljno hrane ili uopšte ne jedu hranu koju spremaju roditelji te unose puno brzih šećera koji dovode do brze pojave gladi – zbog čega takva deca imaju potrebu da grickaju u toku časova. Ovakva navika je poprilično loša posebno zbog izbora hrane koju deca grickaju. Stalan unos jednostavnih šećera podstiče pankreas na konstatno lučenje insulina te se pankreas s vremenom iscrpi. Takođe ovakva deca često imaju problem s povećanom telesnom masom a kasnije izrstaju u gojazne odrasle osobe koje neretko pate od insulinske resistencije i dijabetesa.

Koji su to znaci upozorenja za roditelje koji treba da ih podstaknu da promene nešto u ishrani deteta ili da sa njim posete stručnjaka? Mnogi roditelji ni ne primećuju da im je dete gojazno i pod rizikom da dobije hronične bolesti?

Glavni problem kod roditelja je što gojaznu decu smatraju zdravom decom, dok mršaviju decu smatraju neuhranjenom. To međutim nije tačno. Telo gojaznog deteta dolazi u potpuno isto stanje kao telo odrasle gojazne osobe – pojavljuju se poremećaji lipidnog statusa (nizak dobar holesterol, visok loš holesterol), nivo šećera u krvi (neretko viđamo decu od 7-8 godina koja su u stanju preddijabetsa), jetrenih enzima, manjak gvožda pa čak i promene u krvnom pritisku. Da bi gojazna deca promenila svoje navike, roditelji prvo moraju da krenu od sebe jer detetu nikad neće biti jasno zašto ono ne može da jede ono što jedu i roditelji. U skladu s navedenim, često se dešava da su gojazna deca slika svojih roditelja i to najčešće majki. Glavno što treba da se uradi je da se izbaci navika kupovanja i konzumiranja grickalica, sokova i slatkiša te da se toga pridržavaju i deca i roditelji.