“Moje dete je jelo najnormalnije do pre nekoliko dana. U poslednje vreme neće ništa da jede od hrane koju mu ponudim. Šta da radim, da li će da postane izbirljiv? Pomozite.”
Da li vam je možda poznata ovakva izjava? Svi smo se mi kao roditelji ponekad našli u ovoj situaciji. Od idiličnog jutra, doručak se pretvori i opšti haos kada malac odbija da pojede taj zalogaj. Vi postajete frustrirani, žurite na posao, ili treba da idete u nabavku, da se istuširate ili da isplanirate ručak i ostatak dana, sigurno vam ne treba još jedna briga zašto dete neće da jede.
Ne brinite, ovo je potpuno normalna faza kroz koju prolazi vaše dete. Kao što ste prolazili kroz faze ubrzanog i sporijeg rasta kada su sasvim mali, tako se prolazi i kroz fazu „određivanja ukusa” i pronalaženja u svim tim novim i nepoznatim aromama.
Često se i mi kao roditelji uhvatimo za neku namirnicu i insistiramo da i dete treba da jede. Moramo da znamo da imamo različite ukuse i da se svi ukusi razlikuju. Naši ukusi su razvijeni, znamo šta volimo a šta ne, dok se kod dece ukus i dalje razvija. To je proces i to traje. Ali to je u redu, zato i postoji kalendar uvođenja koji sugeriše šta treba sledeće ponuditi. To što odbije danas da jede grašak, ne znači da ga ne voli! Naprotiv! Možda je bebac malo prehlađen ili mu je zapušen nosić. Možda je nervozan jer raste zubić. Ili mu se možda samo ne jede.
Napravite pauzu, mali predah, prošetajte po kući i krenite ispočetka.
Nemojte da očajavate i da gubite nadu (ili kontrolu). Uglavnom pomažu sledeći „trikovi”:
- Promenite činiju i escajg. Neka bude što šareniji da privuče pažnju.
- Ukoliko beba do sada nije jela samostalno, ponudite joj da proba sama da uhvati kašiku i da sama sebe nahrani. To će joj pružiti veliko zadovoljstvo.
- Jedite zajedno. Deca gledaju kako se mi ponašamo. Neka ih zainteresuje šta vi to mljackate. Ne morate ni da im dajete njihovu činijicu, čekajte reakciju kada vas vide kako jedete. Sami će da zatraže ☺
- Promenite mesto gde se hranite. Smestite malca u kuhinju na radnu površinu ili promenite prostoriju. Gledanje kroz prozor takođe pomaže, pogotovo ako imate kucu ili macu u blizini koji upravo sada jedu.
- Smislite neku zanimljivu igru, ili pesmicu. Morate biti klovn ili mađioničar s vremena na vreme ☺
Često pomažu i poznate namirnice i usvojeni ukusi, koji se mešaju sa novim. Na primer, vaš bebac voli šargarepu, ali brokoli neće samostalno da jede. Jednostavno uzmite kašiku ili dve pirea od brokolija i pomešajte sa pireom od šargarepe. Postepeno smanjujte količinu šargarepe, da se navikava na ukus brokolija. Tako i za ostale namirnice.
Kako da smanjite bacanje hrane?
Pre par meseci smo pisali o zamrzavanju namirnica.
Omiljenu kašicu ili omiljene namirnice skuvajte pa zamrznite u posudi za led. Na taj način možete da kontrolišete količine koje nudite bebi za obrok.
Ukoliko spremate sveže, odvojte malu količinu i stavite u posudu koju nudite bebi. Ostatak iz činije bacite, ne vraćajte u šerpu sa ostatkom kašice zbog razvijanja mikroorganizma koje dolazi usled kontakta sa pljuvačkom.
Kašicu za naredni obrok odložite odmah u frižider u staklenu ili emajliranu posudu.
Iz naše prakse i iskustva, skoro sigurno deluje kada se hrana malo drugačije organizuje na tanjiru. Zato smo se i trudili da kroz celu knjigu “Moj prvi zalogaj” održimo pažnju i zainteresovanost roditelja ali i dece.
Osim mašte i par dodatnih minuta za cvetić od krastavca, ne treba vam ništa više!
Probajte! Možda vašem malcu upravo to i fali. Šaren tanjirić sa puno poznatih oblika. Neka jede i rukicama, neka oseti hranu. Kada malo porastu, dopustite im da zajedno sa vama spremaju klopu.