Za buduće mame je najvažnije da njihov imunološki sistem  dobro funkcioniše, jer čuvajući svoj imunitet mame čuvaju i bebu. Ono što buduća mama jede, veoma utiče na njen imuni sistem i otpornost organizma. Masna hrana, prženo i pohovano, biljna ulja i slatkiši mogu doveti do pada imuniteta.

Hrana za očuvanje imunog sistema

Ukoliko se napravi disbalans u crevnoj flori, time što se smanji količina korisnih bakterija koje štite naše telo – dolazi do liderstva štetnih bakterija, pa one narušavaju crevnu floru samim tim i imunitet. Probiotici kao dodatak ishrani mogu zaštititi crevnu floru.

Šitake pečurke (sadrže lentinan imunostimulativno dejstvo), beli luk, namirnice bogate beta karotenom i cinkom, morska hrana naročito masnije ribe i školjke su odličan izbor – koji uz  dosta voća i povrća može učiniti mnogo za vas i vašu bebu.

Omega-3 za zdrav bebin mozak

Mast koja se nalazi u ribi sadrži polinezasićene masne kiseline, zvane Omega-3 masne kiseline.

Riba ne proizvodi sama Omega-3 masne kiseline, već pomoću planktona koje jede.

Ove masne kiseline se razlikuju od kiselina koje se nalaze u biljnim uljima, Omega-6, pa je njihovo dejstvo na organizam drugačije.

Deca majki koje su tokom trudnoće koristile namirnice sa većom količinom Omega-3 masnih kiselina, pokazala su veću sposobnost prilikom čitanja i pisanja i njihova koncentracija je daleko bolja od dece koja nisu tokom trudnoće dobijala ovaj važan nutrijent.

Losos, pastrmka, skuša i tuna su ribe sa odličnim sadržajem Omega-3,  a one se mogu naći i u ulju semena lana, orasima, ulju od semena repice, sojinom zrnu i tamnozelenom povrću. 

Značaj folne kiseline u trudnoći

Folna kiselina u trudnoći je od izuzetne važnosti jer umanjuje rizik od ozbiljnih defekata kod novorođenčeta. Zajedno – folna kiselina, vitamin B6 i B12 – preveniraju komplikacije trudnoće kao što su spontan pobačaj, prevremeno rođenje, mala telesna masa na rođenju…

 

Uloga folne kiseline:

  • Učestvuje u izgradnji nasledne supstance DNK
  • Bitna za rast, razvoj i deobu ćelije
  • Bitna za stvaranje krvnih ćelija u koštanoj srži

Folat  se nalazi u zelenom lisnatom povrću, u celom zrnu žitarice, soku od pomorandže, pasulju, karfiolu, prokelju, kupusu – ali je folat u hrani veoma osetljiv na visoku temperaturu, vazduh, toplotu, svetlost i kiselost.

Sve ovo folnu kiselinu čini veoma nestabilnom, pa je količina folne kiseline u hrani mala. Za svakodnevni minimalni unos od 400 mg potrebno je pojesti oko 700 g zelene salate, 300 g spanaća ili 12 špargli. Složićete se da je to dosta. Zato se budućim mamama savetuju suplement sa odgovarajućom dozom folne kiseline, eliminišući rizik da se iz hrane ne unese dovoljno ovog važnog vitamina.

hranljive namirnice

Hranom do dovoljno gvožđa i dobre krvne slike

Gvožđe je od esencijalne važnosti za trudnice koje proizvode više krvi, da bi njome kroz placentu snabdele bebu.  Gvožđe je potrebno da bi se napravila dodatna crvena krvna zrnca, pa u ishrani mora biti zastupljeno dosta namirnica sa većim sadržajem gvožđa.

Najvažnije je to da uneto gvožđe trudnica zaista iskoristi. Tanini u čaju  ometaju iskoristljivost gvožđa, a vitamin C olakšava apsorpciju. Gvožđe koje se bolje apsorbuje poznato je kao hem gvožđe i nalazi se u hrani životinjskog porekla.

Ukoliko trudnica ima deficit gvožđa može doći do anemije. Anemija može nastati usled nedostatka vitamina B12 i folne kiseline, njihov nedostatak dovodi do manjeg stvaranja crvenih krvnih zrnaca. Simptomi koji se javljaju  su slabost, umor, vrtoglavice, mučnine, dijareja, bledilo, nastajanje modrica…

Crveno meso (jagnjetina, govedina), riba, sir, žumance, pečurke, špargla, soja, pšenične klice,  jezgrasto voće, zeleno lisnato povrće, mahunarke su dobri izvori gvožđa – a ovu hranu treba jesti sa izvorima C vitamina, kakvi su agrumi, paprika i drugo sveže povrće.

Adekvatno snabdevanje organizma kalcijumom

Potreba za kalcijumom u trudnoći se povećava. U ranoj fazi trudnoće, kalcijum se uzima iz rezerve iz kostiju, ali se kasnije vraća. Uz kalcijum potrebno je unositi i vitamin D koji pomaže kalcijumu u formiranju kostiju i zuba.  Vitamin D se stvara u organizmu tokom boravka na suncu, a u hrani ga ima u sledećim namirnicama: svinjska mast, riba, losos, haringa, tuna, riblje ulje, jaja, puter, pečurke…

Namirnice sa većom količinom kalcijuma su mocarela, rikota, skuša sa kostima, losos sa kostima, kelj, blitva, pasulj šareni, soja, sardine sa kostima, brokoli, suve smokve, susam, peršun list.